Концепт добре пољопривредне праксе је настао како би се отклониле лоше стране зелене револуције. Он је израз опасности од еколошке кризе, која озбиљно прети човечанству у свим аспектима производне активности човека. То упозорење, које постаје алармантно, долази до изражаја данас кроз глобални раст цене хране. Реч је о сигналу да је потребан радикално другачији однос према свим факторима пољопривредне производње. Нерационалност, неефикасност и немар у производњи имају за последицу све већу загађеност природне средине, с једне стране, и недовољну производњу у глобалним размерама, као и све већу цену хране!


Последице које узрокује конвенционални начин производње треба да отклони систем одрживе пољопривреде. Иако је одрживост у пољопривреди повезана са ширим проблемима глобалне економије, као што су смањење нафтних резерви и производња хране за растући број становника на Земљи, усмеравање пољопривредне производње у правцу одрживог развоја је потекло од малих произвођача, организација за заштиту животне средине и појединих пољопривредних стручњака. Они су уочили деструктивност коју је пољопривреда прошлог века проузроковала основним факторима производње, води и земљишту. На основу тога је почело истраживање и потрага за бољим начинима производње, који се настављају и данас.


Систем одрживе пољопривредне производње не означава повратак ниским приносима и сиромашним произвођачима, који су карактерисали XIX век. Одрживост подразумева ослонац на досадашња искуства, усвајање производњи која ће остварити високе приносе и профите, без деградирања природних ресурса на којима се пољопривредна производња заснива. Термин одржива пољопривреда означава интегрисани систем биљних и сточарских производних пракси који ће дугорочно: задовољити потребе људи за храном, побољшати квалитет животне средине и природних ресурса од којих зависи пољопривредна економија, омогућити ефикасну употребу необновљивих и обновљивих ресурса и омогућити одвијање природних биолошких циклуса, одржати економску вредност производње, и унапредити квалитет живота пољопривредних произвођача и друштва у целини.


Потрошачи, такође, имају важну улогу у стварању система одрживе производње хране. Путем потражње, они шаљу снажну поруку произвођачима, продавцима и другим учесницима у ланцу снабдевања о томе шта је за њих важно. Цена пољопривредних производа, као и њихова хранљива вредност и квалитет одувек имају одлучујући утицај приликом избора потрошача. Данашњи изазов је проналажење стратегије која ће развити свест купаца, тако да очување ресурса, животне средине и друштвене правичности буду једни од одлучујућих мотива приликом куповине. Истовремено нови прописи, закони и интервенције државних институција морају омогућити одрживој пољопривредној производњи одговарајуће тржишне послове (маркетинг) и приступ широј јавности (Public Relation).



Циљеви одрживе пољопривреде

Пољопривредна производња је одржива само уколико је профитабилна, односно корисна за породице и заједнице којима обезбеђује одговарајући приход и квалитет живота, уз очување животне средине. У складу са тим, одржива пољопривреда подразумева постизање следећих циљева:


- Економску одрживост.
У систему тржишне економије и постојећим условима вредновања, свака производња, ма колико да је пожељна са аспекта очувања ресурса и животне средине уопште, мора бити економски оправдана. Уколико то није, она није и не може бити одржива.

- Социјалну одрживост
Она подразумева висок квалитет живота људи који живе и раде на фарми, као и локалне заједнице којој припадају.

- Одрживост животне средине.
Одржива пољопривредна производња се може посматрати као управљање екосистемом, односно комплексним односима између земљишта, воде, биљака, животиња, климе и људи. Сви ови фактори треба да се интегришу у продуктиван систем, који је нешкодљив за животну средину, људе и економске услове тамо где је производња лоцирана.


У пракси развијених земаља данас егзистирају три основна система пољопривредне производње:

- интензивна пољопривредна производња (конвенционална пољопривреда);
- одржива, односно интегрална пољопривредна производња;
- органска пољопривредна производња.


Добра пољопривредна пракса је концепт који подразумева примену одређених поступака у процесу пољопривредне производње, и у суштини представља интеграцију добро постављеног процеса рада и добро постављене контроле, који остварују циљеве одрживе пољопривреде. Концепт добре пољопривредне праксе се заснива на примени досадашњих искустава везаних за коришћење природних ресурса на одрживи начин. Циљ је производња безбедне и здраве хране и других пољопривредних производа, уз истовремено остварење економске вредности, друштвене стабилности и заштите животне средине.



Валентина Алексић,
дипл.инг. мелиорација земљишта и вода